Ne trebaju mi vaše igle od riječi, imam dosta svojih

Zgrabi i zarobi samu sebe u vlastitome ponosu.

A onda, tako dok se držiš među noktima, šapći si na unutarnje uho svoje vrline i broji na glas koliko se puta na dan smiješ. Možda se tako uvjeriš da si netko malo viši nego što te tvoje oči mjere u ogledalu. Možda se tada vidiš na pola prave istine, prave ljepote.

Ne znam tko je odredio razlike između mana i vrlina.

Ne znam tko je imenovao te dvije suprotnosti.

Ali znam jednu djevojčicu, barem sam ju poznavala, Ona se nije pokrivala rukama pred fotoaparatom, nije skrivala svoje smeđe oči. Pozirala je te grlila objektiv poput dive, kakva i je. Nadam se da ću je nakon toliko godina potiskivanja ponovno pronaći. Ne želim ju više kočiti.

Neka pleše. Neka se smije. Neka se hvali.

Mogu svi šutjeti. Ma mogu svi prljati me jezicima. Ali, ona će me ljubiti i staviti svoje male ruke preko mojih uši.  

Ne trebaju mi vaše igle od riječi, imam dosta svojih. 

Ne zanimate me. Ne zanimate ju. girl_portrait_by_sp1rala-d6x1dns

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s